Радомир Матић, рођен је у Витошевцу 1949.године. У Витошевцу започиње школовање, а завршава га 1967.године у Бору. Након тога, запошљава се као КВ флотер у Рударско-топионичарском басену Бор, где је радио све до 2002.године. Због интересовања за грнчарију, у периоду од 1983 – 1985.године завршио је у Аранђеловцу и школу за керамичаре. Касније је учествовао у једном стручном тиму „Института за бакар“ у Бору радећи на валоризацији ванбилансних сировина (јаловина и шљака), када је добијен нови материјал изузетних квалитета. За његов допринос у овоме, добио је од Регионалне привредне коморе Зајечар Мајску награду за иновације. Ожењен је и отац је четири кћери.

Први објављени енигматски рад биле су укрштене речи у београдској „Енигми“ 1973.године. Објавио је преко 3.000 радова разних врста.Специјалност су му анаграми и осмосмерке. Нарочито га привлаче осмосмерке због ширине тема које се могу у њима користити. Састављао је разне врсте загонетака, почев од укрштеница (класичне, беле, домино, слоговне, дијагоналне), па преко скандинавки, магичних ликова и квадрата, анаграма, пирамида, клинова, испуњаљки до осмосмерки. Сарађивао је у многим енигматским часописима: „Енигма“, „Мала укрштеница“, „Разонода милиона“, „Еурека“, „Мала еурека“ и друга издања „Дечјих новина“, „Пан сканди“, „Пан забавник“, „Сканди пирамида“, „Рубикон“, „Мини флеш“, „Крон“, „Мини крон“, „Сканди свет“, „Сфинга“, „Макси џокер“, „Кинг“, „Новости енигма“, „Одмор“, „Кутак“, „Изазов“, као и у „Политици експрес“, „Политици“ и њеним додацима, „Борским новостима“ из Бора и „Ибарским новостима“ из Краљева и другим.

Члан је и тренутни председник невладиног удружења ЕК „Бор“. На првом првенству Србије у састављању укрштеница 1986.године (на Гучеву изнад Лознице) освојио је прво место. Од 1975 – 1985.године (од Винковца до Ваљева) био је учесник скоро свих сусрета енигмата тадашње Југославије. Учествовао је и у Иницијативном одбору за оснивање Енигматског савеза Југославије 1986.године. Представљен је у књизи Стјепана Хорвата „Лексикон загонетача Југославије“ (Бјеловар, 1979).

Иванов Крста, рођен у Банском Долу код Димитровграда, 1946.године. Након досељења у Бор 1960. године, завршава Средњотехничку рударску школу и Рударски факултет у Бору. Године 1975. запошљава се у ООУР „Површински коп“, РТБ Бор, где је радио до своје пензије. Ожењен је (супруга му је доктор техничких наука) и има сина и кћерку.

Први енигматски рад (укрштене речи) објавио је у београдској „Енигми“ (број 577, 10.новембар 1966), мада му је још 1963.године, средњошколски лист у Бору „Млади техничар“ објавио једну укрштеницу. Публиковао је преко 6.000 састава из широког спектра енигматских врста. Највише саставља класичне укрштенице и скандинавке, при чему негује велики број варијација ових загонетака. Саставља и осмосмерке, магичне ликове и квадрате, пирамиде и клинове, анаграме, испуњаљке, ребусе, шараде, чауре, као и многе друге врсте загонетака, тако да представља једног од ретких српских енигмата који су се опробали у веома великом броју енигматских дисциплина. Радове је објављивао у многим издањима куће „Политика“, у „Вечерњим новостима“, у издањима ЕК „Београд“, „Дечијих новина“ из Горњег Милановца, новосадске „Пирамиде“, бјеловарског „Чвора“, као и у многим другим енигматским часописима и у енигматским рубрикама дневних и периодичних листова. Раније се бавио и цртањем енигматских ликова за разна издања. Његови радови налазе се на свим страницама броја 230 бјеловарске „Чвор крижаљке“ од 24.октобра 1979.године. Први је код нас објавио магични квадрат 6х6 са коначним решењем по дијагонали ( „Чвор разбибрига“, број 226, 1975.). У броју 41 бањалучког „ХИКА“, објавио је укрштеницу 7х17, са седам црних поља и просечном дужином речи од 6,05 слова. Користио је и више псеудонима: „Старк“, „КИ“, „Борик“, „Буги“, „Крле“, „Крки“, „Свет“, „Лана“, „Стар“, „Лав“, „Дол“, „Лион“, „Кинг“, „Рудар“, „Рибић“, „Травић“, „Нада“, „Иван“, „Тодор Иванић“, „Нада Тошић“, „Иван Крстић“, „Теодор“ и „Иван Растков“.

Уредио је два броја „Еуреке“ малог формата, који су били посвећени Енигматском клубу „Бор“, као и три броја „Орфеја“ из Бијељине. Активно је учествовао у пропагирању енигматике у Бору. Од 1975 – 1991.године (преко 140 бројева) уређивао је енигматску рубрику у „Јасмину“, листу ученика основних школа општине Бор. Од 1980. године, на локалној радио станици „Бор“, сваке суботе, скоро десет година учествовао је у креирању емисије „Енигматски радио клуб“. У периоду од 1982 – 1988.године, био је врло ангажован у организацији седам првенстава општине Бор у решавању енигматских задатака. Сарађивао је на изради енигматских речника од 3, 5, 6 и 7 слова у издању бјеловарског „Чвора“. Припрема више енигматских речника, као и речник минерала и минералошких појмова. Поседује богату енигматску библиотеку и хемеротеку. Има преко 250 енциклопедија, лексикона, речника, атласа и географских приручника. Поседује издања ЕК „Београд“, ЕУ „Чвор“, „Еуреке“, „Вјесниковог квиза“, као и других.

Био је члан ЕУ „Чвор“ од 1970. године, а члан је и ЕК „Београд“ од 1971.године. Од 1980. године био је секретар Енигматског огранка „Бор“ ЕК „Београд“, а после прерастања овог огранка у ЕК „Бор“, од 1985 – 2000.године био је његов председник. Сада је члан овог клуба. Био је и један од оснивача и члан Председништва Енигматског савеза Србије. На сарадничким конкурсима и на разним такмичењима више пута је освајао висока места. Од 1973.године редовно учествује на енигматским сусретима и прославама у Југославији и Србији. Од 1999. године члан је Удружења новинара Србије. Представљен је у књизи С. Хорвата „Лексикон загонетача Југославије“ (Бјеловар, 1979.).

Марина Раичевић, девојачко Вучић, рођена је у Пироту 1968.године. Основну и две године средње школе похађала је у Бору, а припремни степен Педагошке академије завршила је у Пироту. Студирала је на Филозофском факултету у Нишу где је стекла диплому професора енглеског језика и књижевности.

Нешто више од 23 година ради у Основној школи „Вук Караџић“ у Бору.

Своју прву песму написала је у трећем разреду основне школе, а свој први афоризам 1993. Добитница је прве награде за најбољу ауторску загонетку на Сусретима Енигмата Србије у Ваљеву 2015. Њена сатирична прича „ Добро је “ проглашена је за најбољу причу Сатира феста 2017.

Радови су јој објављени у неколико зборника поезије, међу којима су и зборници радова Креативне Радионице Балкан. Заступљена је у сатиричном алманаху Осињак и у књигама Жена и афоризам и Један за све. Пише афоризме, песме, саставља анаграме и палиндромске реченице. Однедавно пише сценарија за школске представе. Објавила је две књиге – Афоризми и још понешто и Споменар једне учитељице.